Johanna se 1852. godine udala za advokata Bernharda Spyrija. Dok je \u017eivela u Cirihu, po\u010dela je pisati o \u017eivotu na selu. Njena prva pri\u010da, “List na Vroninom grobu”, koja se bavi \u017eivotom \u017eene izlo\u017eene porodi\u010dnom nasilju, objavljena je 1873. godine. U narednim godinama objavila je jo\u0161 pri\u010da za odrasle i decu, me\u0111u kojima je i roman “Heidi”, koji je napisala za samo \u010detiri nedelje. “Heidi” pri\u010da pri\u010du o siro\u010detu koje \u017eivi sa dedom u \u0161vajcarskim Alpima i poznata je po \u017eivopisnom prikazu pejza\u017ea.<\/p>\n
Nakon smrti supruga i jedinog deteta, tako\u0111e imenovanog Bernhard, oba 1884. godine, Johanna se posvetila humanitarnom radu i napisala jo\u0161 preko pedeset pri\u010da pre svoje smrti 1901. godine. Sahranjena je u porodi\u010dnoj grobnici na groblju Sihlfeld u Cirihu. Johanna Spyri je ikona u \u0160vajcarskoj, a njen portret je stavljen na po\u0161tansku marku 1951. godine i na komemorativni nov\u010di\u0107 od 20 CHF 2009. godine.<\/p>\n
Me\u0111u njenim glavnim delima su “Heimatlos: Dve pri\u010de za decu i one koji vole decu” (1877), “Heidi” (1880-81), “Pri\u010da o Ricu” (1882), “Stric Titus i njegova poseta selu” (1883), “Deca Gritli” (1883-84), “Rico i Wiseli” (1885), “Veronika i drugi prijatelji” (1886), “\u0160ta Sami peva sa pticama” (1887), “Toni, mali drvorezbar” (1890), “Erik i Sali” (1891), “M\u00e4zli” (1891), “Cornelli” (1892), “Vinzi: Pri\u010da iz \u0161vajcarskih Alpa” (1892), “Moni, de\u010dak koji \u010duva koze” (1897) i “Mala gospo\u0111ica Skakavac” (1898). Njena dela su prvobitno napisana na nema\u010dkom jeziku, a prevedena su na engleski krajem 19. i po\u010detkom 20. veka.<\/p>\n
Johanna Spyri je tako\u0111e napisala pesmu koja je postala narodna pesma, “Rote Rosen am H\u00fcgel”.<\/p>\n