{"id":19089,"date":"2022-04-19T17:10:54","date_gmt":"2022-04-19T15:10:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.knjigeonline.com\/?post_type=autor&p=19089"},"modified":"2024-09-02T08:31:47","modified_gmt":"2024-09-02T06:31:47","slug":"aleksandar-tisma-1924-2003","status":"publish","type":"autor","link":"https:\/\/www.knjigeonline.com\/autor\/aleksandar-tisma-1924-2003\/","title":{"rendered":"Aleksandar Ti\u0161ma"},"content":{"rendered":"

Ro\u0111en u godinama koje su nastupile posle rata, Aleksandar Ti\u0161ma bio je srpski i jugoslovenski pisac i pesnik. U njegovim ostvarenjima najzastupljenije su lirske pesme, romani i novele. Ro\u0111en je 16. januara 1924. godine u Horgo\u0161u u tada\u0161njoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, na jugu Ugarske. Njegovi roditelji bili su Gavro koji je bio Srbin i Olga Miler, koja je bila jevrejka. Majka mu vodi poreklo iz jevrejske trgova\u010dke porodice, a ona je tokom svog \u0161kolovanja u Subotici, od narjanijih dana pokazala veliku posve\u0107enost svim vrstama umetnosti. Njegov otac, Gavra je radio kao \u0161egrt za jednog segedinskog trgovca, a posle Prvog svetskog rata, u Horgo\u0161u je upoznao Olgu. Zbog o\u010devog posla, porodica se preselila u Novi Sad. <\/span><\/p>\n

Aleksandrov otac je bio vedar, komunikativan i \u010desto omiljen u dru\u0161tvu, dok je njegova majka bila \u010dista suprotnost njegovom ocu. Bila je posve\u0107ena umetnosti, povu\u010dena i melanholi\u010dna. Aleksandar je po \u017eelji svoje majke u\u010dio strane jezike od malih nogu. U\u010dio je francuski, engleski i nema\u010dki jezik. Kako je \u010desto analizirao pitanje li\u010dnog identiteta, pokrenut \u010dinjenicom dvojnog porekla, na\u0161ao se u ulozi posmatra\u010da, koju je apsolutno preuzeo kao svoju glavnu osobinu i karakteristiku. <\/span><\/p>\n

Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju je poha\u0111ao i zavr\u0161io u Novom Sadu 1942. godine. Iz njegovog izbora da ne u\u010destvuje u svetu nego da bude njegov posmatra\u010d, proizilazi odluka da se okreni i posveti karijeri pisca, kao \u017eivotnoj karijeri. Njegova sposobnost zaklju\u010divanja ume\u0161anosti dru\u0161tva, pa i samog sebe najbolje se prikazuje u njegovom delu <\/span>\u201cDnevnik\u201d. <\/span><\/i>Aleksandar je vodio dnevnik u periodu od 1942. godine, pa sve do 2001. godine. Pred sam po\u010detak rata napisao je autobiografiju u kojoj predstavlja svoje li\u010dne stavove i iskustva. Decembra 1944. godine stupio je u narodnooslobodila\u010dku borbu. Kao Jevrej, morao je da be\u017ei u Budimpe\u0161tu, pred nacisti\u010dkom agresijom, kod porodice sa maj\u010dine strane. Tamo je upisao i studirao ekonomiju pa romanistiku u periodu od 1942. godine do 1943. Godine. <\/span><\/p>\n

Ubrzo zatim se prebacio na Filozofski fakultet gde je studirao francuski jezik i knji\u017eevnost. Jo\u0161 na po\u010detku svojih studija pokazuje veliku sklonost ka modernoj knji\u017eevnosti. Voleo je provodi slobodno vreme \u010ditaju\u0107i Prusta, Mana, Vird\u017einiju Vulf, Selinu i brojne druge savremene pisce. Kada je Nema\u010dka okupirala Ma\u0111arsku 1944. godine, preba\u010den je u radni logor u Transilvaniji. Mnogo puta je govorio da se po prvi put u svom \u017eivotu, tada ose\u0107ao kao pripadnik nekog kolektiva. Vi\u0161e nije bio samo posmatra\u010d. Boravak u logoru je zna\u010dajno uticao na njegovo stvarala\u0161tvo, kako je iz tog perioda i sa takvog mesta crpeo inspiraciju. <\/span><\/p>\n

Tamo je po\u010deo da pi\u0161e realisti\u010dka dela. Po povratku u Novi Sad, oboleo je od \u017eutice. Nakon oporavka se preselio u Sombor gde je radio u redakcija \u201cBilatena\u201d. Bio je i anga\u017eovan kao cenzor u Armijskoj po\u0161ti. Za vreme rata, njegovim roditeljima oduzeli su ku\u0107u i radnju. Kako je situacija u kojoj se njegova zemlja na\u0161la bila izuzetno te\u0161ka, poku\u0161avao je da se preseli kod njegovih ro\u0111aka, ali neuspe\u0161no, jer nije mogao da dobije paso\u0161. Radio je u Subotici i Sremskoj Mitrovici kao novinar za list \u201cSlobodna Vojvodina\u201d. U Bosnu odlazi 1947. godine, na radnu akciju, a posle toga slu\u017ei vojsku u Mostaru i Sarajevu. Godine 1948. radio je kao novinar u redakciji \u201cBorbe\u201d, beogradskih novina, i postao je kandidat za pristupanje Partiji. Ali kako je bio apsolutno nezainteresovan za politiku, odlu\u010dio je da iste godine upi\u0161e studije istorije umetnosti, sa koje se vrlo brzo prebacio na Germanistiku na kojoj je i diplomirao. Od 1949. godine radio je kao administrativni sekretar Matice srpske u Novom Sadu. <\/span><\/p>\n

Tamo je uspostavio prijateljstvo sa Bo\u0161kom Petrovi\u0107em i Mladenom Leskovcem. Kako su mu prijatelji pru\u017eali podr\u0161ku i davali pozitivne kritike, podstakli su ga da po\u010dne sa stvaranjem drame i poezije. Mnoga dela je prevodio sa ma\u0111arskog i nema\u010dkog jezika, a svoju pri\u010du pod nazivom <\/span>\u201cIbikina ku\u0107a\u201d <\/span><\/i>objavio je u Letopisu Matice srpske. Aleksandar se 1952. godine o\u017eenio svojom koleginicom Sonjom Drakuli\u0107, sa kojom je iste godine dobio i sina, Andreja. Nakon svih godina i dalje je imao istu jaku \u017eelju da napusti svoju zemlju. Po prvi put u \u017eivotu, paso\u0161 dobija 1957. godine i odmah koristi priliku da youtube u Pariz. Kada se vratio u Novi Sad, ispunjem utiscima putovanja, napisao je i objavio svoje prve putopise. Sa ovim zapo\u010dinje svoj plodotvoran knji\u017eevni period. Godine 1961. objavljuje svoje pripovetke <\/span>\u201cKi\u010dma\u201d <\/span><\/i>i <\/span>\u201cKrivica\u201d. <\/span><\/i>Slede\u0107e godine ispunjava svoju \u017eelju, i nastavlja da putuje, ovog puta u Poljsku. <\/span><\/p>\n

Nakon inspirativnog putovanja on pi\u0161e putopis pod nazivom <\/span>\u201cMeridijani srednje Evrope\u201d. <\/span><\/i>Vrhunac svoje karijere dose\u017ee nakon objavljivanja svojih dela gde je glavna tematika Jevrejstvo i Holokaust. Brojne nagrade je dobio za ista ta dela: <\/span>\u201cKnjiga o Blamu\u201d, \u201cUpotreba \u010doveka\u201d, \u201cKapo\u201d, \u201c\u0160kola bezbo\u017eni\u0161tva\u201d. <\/span><\/i>Ovi radovi prevedeni su na \u010dak sedamnaest svetskih jezika. Aleksandar Ti\u0161ma postaje dopisni \u010dlan Vojvo\u0111anske akademije nauka (VANU) 1979. godine, a pet godina kasnije postaje i njen redovan \u010dlan. Tako\u0111e je bio i redovan \u010dlan Sprske akademija nauka i umetnosti (SANU) od 1991. godine. A nakon godinu dana, ta\u010dnije 1992. godine, postao je potpredsednik ogranka Srpske akademije nuka i umetnosti u Novom Sadu. Povodom prijema u Akademiju, Aleksandar Ti\u0161ma je napisao pripovetku pod imenom <\/span>\u201cNenapisana pri\u010da\u201d<\/span><\/i>, koja se temelji na svim nepro\u017eivljenim iskustvima pisca. <\/span><\/p>\n

Aleksandar je napisao i autobiografiju u kojoj nije sakrivao istinu, ve\u0107 je vrlo iskreno pisao o svom \u017eivotu sve do smrti njegove majke. Tako\u0111e u emotivnoj i iskrenoj autobiografiji pisao je i o dru\u0161tvenim odnosimo koje je do\u017eiveo tokom svog \u017eivota. U Izdava\u010dkom preduze\u0107u Matice srpske radio je kao urednik, sve do penzije. Aleksandar Ti\u0161ma je bio pisac evropskog kultrunog kruga. Bio je veoma daleko od folklornog narativnog nasle\u0111a, i izra\u017eavo se li\u010dnim pripoveda\u010dkim oblikom. Kroz svoju poeziju i prozu odredio je jasno sva bitna \u017eivotna stanja i definisao je klju\u010dne oblasti postojanja u njegovom prostoru i vremenom, koje je \u010desto oslikavao kao tragi\u010dna. Jasno je za\u0161to je nasilje vode\u0107a tema mnogih njegovih dela, kako je on svedok ljudske tragedije izazvane ljudskom vrstom. Sa stanovi\u0161ta svedoka predratnog, ratnog i posleratnog perioda \u010desto je nalazio inspiraciju da pi\u0161e o tome kako je ugro\u017ena ljudska vrednost. Skoro uvek za mesto de\u0161avanja uzima novosadski prostor, a retko kad neko mesto ili zemlju van Vojvodine. I njegovi junaci \u010desto bivaju silom odvedeni ili privremeno odlaze iz svoje zemlje. Stekao je veliku knji\u017eevnu slavu i ugled \u0161irom \u010ditave Evrope. Postao je \u010dlan Akademiji umetnosti u Berlinu 2003. godine.<\/span><\/p>\n

Odlazak velikana<\/h2>\n

Posle duge i te\u0161ke bolesti, Aleksandar Ti\u0161ma umro je u Novom Sadu u osamdesetoj godini. Nakon njegove smrti objavljena su njegova sabrana dela. Prema romanu <\/span>\u201cVere i zavere\u201d, <\/span><\/i>snimljena je istoimena televizijska serija 2010. godine. Osnovana je fondacija \u201cAleksandar Ti\u0161ma\u201d koja je 2019. godine po\u010dela da dodeljuje istoimenu nagradu. Njen prvi dobitnik je Laslo Darva\u0161i iz Ma\u0161arske za knjigu \u201cZimsko jutro – Bog. Domovina. Familija\u201d.<\/span><\/p>\n

Dela<\/span><\/h2>\n

Pesme<\/span><\/h3>\n
    \n
  • Naseljeni svet, 1956.<\/span><\/li>\n
  • Kr\u010dma , 1961.<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

    Zbirke pripovedaka<\/span><\/h3>\n
      \n
    • Krivice, 1961.<\/span><\/li>\n
    • Nasilje , 1965.<\/span><\/li>\n
    • Mrtvi ugao, 1973.<\/span><\/li>\n
    • Povratak miru, 1977.<\/span><\/li>\n
    • \u0160kola bezbo\u017eni\u0161tva , 1978.<\/span><\/li>\n
    • Hiljadu i druga no\u0107 – izabrane pripovetke, 1987.<\/span><\/li>\n
    • Isku\u0161enja ljubavi – izabrane pripovetke, 1995.<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

      Romani<\/span><\/h3>\n
        \n
      • Za crnom devojkom, 1969.<\/span><\/li>\n
      • Knjiga o Blamu, 1972.<\/span><\/li>\n
      • Upotreba \u010doveka, 1976.<\/span><\/li>\n
      • Begunci, 1981.<\/span><\/li>\n
      • Vere i zavere, 1983.<\/span><\/li>\n
      • Kapo, 1987.<\/span><\/li>\n
      • \u0160iroka vrata, 1988.<\/span><\/li>\n
      • Koje volimo, 1990.<\/span><\/li>\n
      • \u017denarnik, 2010.<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

        Ostalo<\/span><\/h3>\n
          \n
        • Drugde, 1969 – putopisi<\/span><\/li>\n
        • Pre mita, 1989 – eseji<\/span><\/li>\n
        • \u0160ta sam govorio, 1996 – intervjui<\/span><\/li>\n
        • Dnevnik: (1942-1951), 1991 – dnevnik<\/span><\/li>\n
        • Se\u010daj se ve\u010dkrat na Vali, 2000 – dnevnik<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

          Nagrade i priznanja\u00a0<\/span><\/h3>\n
            \n
          • Brankova nagrada (1957. godine)<\/span><\/li>\n
          • Oktobarska nagrada Novog Sada (1966. godine)<\/span><\/li>\n
          • Nolitova nagrada (1977. godine)<\/span><\/li>\n
          • Ninova nagrada (1977. godine)<\/span><\/li>\n
          • Nagrada Narodne biblioteke Srbije (1978. godine)<\/span><\/li>\n
          • Nagrada Szirmai Karoly (1977., 1979. godine)<\/span><\/li>\n
          • Andri\u0107eva nagrada (1979. godine)<\/span><\/li>\n
          • Nagrada Lajpci\u0161kog sajma za evropsko razumevanje (1995. godine)<\/span><\/li>\n
          • Dr\u017eavna nagrada Austrije za evropsku knji\u017eevnost (1995. godine)<\/span><\/li>\n
          • Francuski Orden viteza nacionalnog reda za zasluge (1997. godine)<\/span><\/li>\n<\/ul>\n
            \n