{"id":18862,"date":"2022-04-07T05:03:52","date_gmt":"2022-04-07T03:03:52","guid":{"rendered":"https:\/\/www.knjigeonline.com\/?post_type=autor&p=18862"},"modified":"2024-03-07T10:47:13","modified_gmt":"2024-03-07T09:47:13","slug":"ivo-andric-1892-1975-biografija","status":"publish","type":"autor","link":"https:\/\/www.knjigeonline.com\/autor\/ivo-andric-1892-1975-biografija\/","title":{"rendered":"Ivo Andri\u0107"},"content":{"rendered":"

Ivo Andri\u0107 ro\u0111en je u selu Dolac u blizini Travnika, u Austrougarskoj, dana\u0161njoj Bosni i Hercegovini.\u00a0 Bio je jedino dete u katoli\u010dkoj porodici Andri\u0107 iz Sarajeva. Otac mu se zvao Antun Andri\u0107, a majka Katarina Peji\u0107. Kada je imao samo dve godine otac mu je preminuo od tuberkuloze, kao i ve\u0107ina njegove bra\u0107e I sestara.\u00a0<\/span><\/p>\n

Posle smrti njegovog oca, njegova majka koja je bila u lo\u0161oj finansijskoj situaciji i bez mogu\u0107nosti da se brine o njemu, \u0161alje ga na \u010duvanje kod njegove tetke Ane i njenog mu\u017ea Ivana Matkovi\u0107a u Vi\u0161egradu, gde je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu i proveo ve\u0107inu svog detinjstva. Obzirom da nisu imali dece, i da su bili dovoljno imu\u0107ni da izdr\u017eavaju Andri\u0107a, odgajali su ga kao da je njihovo dete. Ivo Andri\u0107 se u mnogim svojim delima prise\u0107a perioda svog \u017eivota provedenog u Vi\u0161egradu i govori da je to najlep\u0161i i najsre\u0107niji deo njegovog detinjstva.\u00a0<\/span><\/p>\n

Kada je imao deset godina dobio je stipendiju za poha\u0111anje skole u Sarajevu, nakon \u010dega se vra\u0107a kod svoje majke u Sarajevo. U prole\u0107e 1902. upisao je\u00a0 Gimnaziju u Sarajevu, dok je studije obavljao u Zagrebu, Be\u010du i Krakovu. Doktorat je odbranio u Gracu 1924. godine, na temu “Razvoj duhovnog \u017eivota u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Kao Gimnazijalac bio je u\u010desnik pokreta Mlada Bosna.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

Dok je bio deo pokreta Mlada Bosna zadesio se u Sarajevu gde se dogodio atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Njegov prijatelj, koji je tako\u0111e bio u\u010desnik pokreta Mlada Bosna, Gavrilo Princip, je izvr\u0161io taj atentat, zbog \u010dega je austougarska policija posumnjala na njegovu ume\u0161anost, nakon cega je uhap\u0161en. Usled nedovoljno dokaza, ubrzo je pu\u0161ten u ku\u0107ni pritvor gde je proveo ve\u0107inu prvog svetskog rata.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

U svojim srednjo\u0161kolskim danima, 1911. godine stvorio je svoja prva knji\u017eevna dela. Po\u010detak svog stvarala\u0161tva obele\u017eio je pesmama. Prve pesme koje je napisao bile su \u201cU Sumrak\u201d i \u201c”Blaga i dobra mese\u010dina”. Ova dela objavljena su u Bosanskoj vili.\u00a0<\/span><\/p>\n

Nakon izlaska sa robije, Ivo Andri\u0107 ostaje u Zenici i Ov\u010darevu sve do 1917. godine, me\u0111utim bolest plu\u0107a se ponovo javlja, zbog \u010dega je primoran da ide na le\u010denje u Zagreb.\u00a0<\/span><\/p>\n

U toku svog boravka u Zagrebu, godine 1918. godine objavljuje svoju prvu knjigu pod imenom \u201cEx Ponto\u201d. Za ovu knjigu mu je Niko Bratulovi\u0107 napisao predgovor.\u00a0<\/span><\/p>\n

U tom periodu desio se slom austrougarske monarhije i formirala se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.\u00a0<\/span><\/p>\n

Godine 1921. Andri\u0107 se seli iz Zagreba u Beograd, za koji su vezana sva njegova dalja dela.\u00a0<\/span><\/p>\n

U periodu od 1921. i 1941. radio je u diplomatskoj slu\u017ebi, dok je za vreme drugog svetskog rata bio jugoslovenski ambasador u Berlinu. Za vreme nema\u010dke okupacije \u017eiveo je povu\u010deno u svom domu u Beogradu. U tom periodu nije u\u010destvovao u javnom i knji\u017eevnom \u017eivotu. Par prvih godina nakon oslobo\u0111enja obavljao je nekoliko istaknutih funkcija nakon \u010dega se ponovo povratio skromnom \u017eivotu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Ivo Andri\u0107 poznat je i kao miljenik suprotnog pola, godine 1958. o\u017eenio se Milicom Babi\u0107, koju je upoznao preko zajedni\u010dkog prijatelja Nenada Jovanovi\u0107a.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    \n
  1. godine dobija Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, kojom njegova biografija dobija zna\u010dajan pe\u010dat.\u00a0<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Nastavio je da pi\u0161e sve do 1974. godine dok mu se zdravstveno stanje nije pogor\u0161alo, nakon \u010dega je primljen u Beogradskoj bolnici, ubrzo zatim pada u komu nakon \u010dega nastupa njegova smrt u 82 godini \u017eivota.<\/span><\/p>\n

    Nakon sto je svoj knji\u017eevni rad zapo\u010deo pesmama 1911. godine, prve knjige koje objavljuje bile su zbirke pesama u prozi <\/span>Ex Ponto<\/span><\/i> (1918) i <\/span>Nemiri<\/span><\/i> (1920). Ove dve knjige su ispovednog karaktera, vid pesnikova dnevnika, koji se sastoji od odlomaka iz njegovog svakodnevnog razgovora s du\u0161om u godinama robijanja I progonstva.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    Slede\u0107a faza njegovog stvarala\u0161tva po\u010dinje delom <\/span>Put Alije Djerzeleza<\/span><\/i> (1920). Nakon ovog dela Andri\u0107 se poprili\u010dno razvijao kao pripoveda\u010d, a nakon drugog svetskog rata kao i romanopisac.\u00a0<\/span><\/p>\n

    Pored toga, Ivo Andri\u0107 je usputno pisao i u mnogim drugim \u017eanrovima, pisao je pesme, esejisti\u010dke zapise kao i meditativne fragmente.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    Tako\u0111e, bavio se i kritikom, a najvi\u0161e se bavio Vukom (o kome je ostavio 9 ogleda) i Njego\u0161em (o kojem je ostavio 6 ogleda)\u00a0<\/span><\/p>\n

    U ovoj fazi svog \u017eivota Andri\u0107 je tako\u0111e pisao i mnoge eseje, od kojih je najzna\u010dajniji esej iz 1935. godine <\/span>Razgovor sa Gojom<\/span><\/i>, koji govori o sudbini umetnika i umetnosti.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    U njegovoj raznovrsnoj bibliografiji tako\u0111e se mogu prona\u0107i i op\u0161te teme kao \u0161to su jezi\u010dki stil, umetnost pripovedanja, prevod, biblioteke kao i mno\u0161tvo drugih.\u00a0<\/span><\/p>\n

    Delo koje najbolje obja\u0161njava i opisuje njegova dela je esej <\/span>O pri\u010di I pri\u010danju<\/span><\/i>, koje je zapravo njegov govor koji je izneo prilikom primanja Nobelove nagrade.\u00a0<\/span><\/p>\n

    Iz te usputne situacije nastala je jedna od Andri\u0107evih najve\u0107ih knjiga, koja je posthumno objavljena 1976. godine, knjiga pod imenom <\/span>Znakovi pored puta<\/span><\/i>. U ovom delu mo\u017eemo prona\u0107i mno\u0161tvo sabranih tekstova na razne teme, kao \u0161to su prizori iz \u017eivota, kritike o piscima, knjige, ljudi i njihovi karakteri, na\u0161 mentalitet, istorijske pojave, kultura, anegdote, putopisi, citati, paradoksi kao i mnoge druge. U ovim tekstovima mo\u017ee se osetiti mirna misao koja se stekla kroz godine ogromnog iskustva.\u00a0<\/span><\/p>\n

    Bibliografija<\/h2>\n

    ,,Ex Ponto\u201c (zbirka pesama u prozi, 1918. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Nemiri\u201c (zbirka pesama u prozi, 1921. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Put Alije \u0110erzeleza\u201c (roman, 1920. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Pripovijetke\u201c (1924. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Pripovetke\u201c (1931. godine)\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Njego\u0161 kao tragi\u010dni junak kosovske misli\u201c (1935. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Pripovetke II\u201c (1936. godine) ,\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,Na Drini \u0107uprija\u201c (roman, 1945. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Travni\u010dka hronika\u201c (roman, 1945. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Gospo\u0111ica\u201c (roman, 1945. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Nove pripovijetke\u201c (1948. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Pri\u010da o vezirovom slonu\u201c (1948. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Sjeme iz Kalifornije\u201c (pripovetka iz 1948. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,O Vuku kao piscu, o Vuku kao reformatoru\u201c (studija, 1950. godine) ,\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Prokleta avlija\u201c (pripovest, 1954. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Lica\u201c (pripovetke, 1960. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Zapisi o Goji\u201c (1961. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,O pri\u010di i pri\u010danju\u201c \u2013\u00a0 (1961. g.)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,\u017dena na kamenu\u201c (1962. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Sabrana djela\u201c (1963. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Jelena \u017eena koje nema\u201c (1963. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Goja\u201c (1974. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Sabrana djela Ive Andri\u0107a\u201c (1976. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Omer pa\u0161a Latas\u201c (nedovr\u0161eni roman, u okviru ,,Sabranih dijela\u201c 1976. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Ku\u0107a na osami\u201c (pripovesti, u okviru ,,Sabranih dijela\u201c 1976. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Znakovi pored puta\u201c (u okviru ,,Sabranih djela\u201c 1976. godine)\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

    ,,Sabrana djela Ive Andri\u0107a\u201c (1981. godine)<\/span><\/p>\n

    \n